Malo zadovoljstava u životu može da se meri sa onim osećajem zdravog umora kada se vraćaš kući sa treninga. Mišići se polako opuštaju, disanje još uvek malo ubrzano, a kroz glavu proleću najupečatljiviji delovi poslednje pesme koju si čuo.
Uz jak tuš spiraš sa sebe znoj na koji si ponosan, koji nikako drugačije ne bi uspeo da izbaciš iz sebe. Ni ne primećuješ, ali blag osmeh ti ne silazi s lica. U glavi su ti i dalje ljudi sa kojima si bio. Kao i pesma, proleću samo delovi figura, nečiji dlan u tvom, nečija ruka kako pravi lagani krug oko tebe. Ono što ti je nekada i samom izgledalo neprirodno, sada polako leže na mesto.
Posledice, a to je možda pogrešna reč, ne prestaju ni sutradan. Leđa su ti malo više prava, brada malo jače uzdignuta, noge za nijansu snažnije nego juče. Čak i oni oko tebe primećuju da se nešto menja, ali ne mogu tačno da odgonetnu šta te to, iz nedelje u nedelju, čini boljim.
Zato ne budi sebičan. Podeli sa njima svoju tajnu. Slobodno im reci da je u pitanju magija plesa. Tvoje telo je naučilo nešto za šta nikada ne bi rekao da si sposoban, tvoj um je savladao naizgled komplikovanu jednačinu jednog pokreta. Ponekad imaš osećaj da možeš postići bilo šta. A znaš li šta je najbolje od svega? Zaista možeš. Jer tako je to u svetu plesa – ne postoje granice osim onih koje sam sebi postaviš.
Comments